Бесплатни прегледи поводом обележавња Дана срца

У сарадњи са здравственим институцијама са своје територије, Градска општина Звездара и ове године обележиће Светски дан срца манифестацијом која ће бити одржана у недељу, 02.10.2016. од 9 до 12 сати у сали СЦ „Олимп Звездара“, Вјекослава Ковача 11.

Манифестацију ће отворити председник ГО Звездара Милош Игњатовић, а координатор свих активности је Лазо Шеган, члан Већа ГО Звездара.

Поруком “Волите своје срце - Упознајте се са својим ризиком“ ГО Звездара придружује се обележавању Светског дана срца, који ове године апелује на људе да се упознају са својим ризиком за настанак болести срца и крвних судова.

Позивамо грађане да дођу на СЦ „Олимп“ у недељу у 9 сати и бесплатно провере своје здравље, обаве ЕКГ преглед срца, мерење притиска и шећера у крви,  БМИ (body mass index), и добију многе корисне савете за здраво срце од нутриционисте, за одвикавање од пушења, савет лекара специјалиста.

Као и претходних година здравствене прегледе пружаће:

КБЦ Звездара, Дом здравља Звездара, Градски завод за плућне болести и туберкулозу Београд, Дом здравља Medigroup, Зуботехничка школа, Медицинска школа и Фармацеутско-физиотерапеутска школа, а учествују и Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут”, Институт за трансфузију крви Србије, Црвени крст Звездаре, Канцеларија за ОСИ, Друштво за спорт и рекреацију ОСИ Звездаре, ССРОСИ Београда, Комисија за родну равноправност....

Подаци и фактори ризика

..........................................................................................................................................

Према подацима које објављује Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“  болести срца и крвих судова су светски убица број један. Сваке године, оне су одговорне за 17,3 милиона прераних смрти, а 2030. године број умрлих порашће на 23 милиона. Али многе кардиоваскуларне болести се могу спречити елиминацијом фактора ризика као што су употреба дувана, неправилна исхрана и недостатак физичке активности.

Од болести срца и крвних судова током 2014. године у Србији је умрло 53.993 особа. Са учешћем од 53,3% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова су водећи узрок умирања у Србији. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести су водећи узроци смртности у овој групи обољења. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром водећи је јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром чинио је 54% свих смртних исхода од исхемијских болести срца током 2014. години у Србији. Инфаркт миокарда дијагностикован је код 98,7%, а нестабилна ангина пекторис код 1,3% оболелих. Према подацима популационог регистра за акутни коронарни синдром, у Србији је у 2014. години ова дијагноза евидентирана код 20.774 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома износила је 291.3/100.000 становника. У Србији је 2014. године од акутног коронарног синдрома умрло 5.383 особа. Стопа смртности износила је 75,5/100.000 становника.

Најзначајнији фактори ризика за појаву болести срца и крвних судова су:

Пушење – изазива једну петину свих кардиоваскуларних болести. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара, у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16. године живота. Ризик расте са годинама и виши је код жена него код мушкараца. Пушење, уз истовремену употребу оралних контрацептивна средства, повећава ризик за појаву инфаркта за 20 пута.

Неправилна исхрана – фактор је ризика сама по себи, али је повезана и са другим факторима ризика који су одговорни за појаву болести срца и крвних судова, а у које спадају: гојазност, шећерна болест, повишене масноће у крви, повишен крвни притисак. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна тежина и гојазност у дечијем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.

Недовољна физичка активност – значајно доприноси старењу крвних судова. Одговорна је за појаву скоро сваког четвртог случаја срчаног удара. Представља и фактор ризика за настанак гојазности, шећерне болести и повећаног крвног притиска. Свакодневна получасовна шетња брзим ходом смањује ризик од срчаног удара за 18%, а од можданог удара за 11%.

Срчани и мождани удар се могу спречити, јер су проузроковани превентабилним факторима ризика. Готово 80% превремене смртности и више од 50% оболевања од срчаног и можданог удара може да се спречи правилном исхраном, редовном физичком активношћу и престанком пушења.

About the Author

By admin-scolimp / Administrator, bbp_keymaster on сеп 30, 2016