Besplatni pregledi povodom obeležavnja Dana srca

U saradnji sa zdravstvenim institucijama sa svoje teritorije, Gradska opština Zvezdara i ove godine obeležiće Svetski dan srca manifestacijom koja će biti održana u nedelju, 02.10.2016. od 9 do 12 sati u sali SC „Olimp Zvezdara“, Vjekoslava Kovača 11.

Manifestaciju će otvoriti predsednik GO Zvezdara Miloš Ignjatović, a koordinator svih aktivnosti je Lazo Šegan, član Veća GO Zvezdara.

Porukom “Volite svoje srce - Upoznajte se sa svojim rizikom“ GO Zvezdara pridružuje se obeležavanju Svetskog dana srca, koji ove godine apeluje na ljude da se upoznaju sa svojim rizikom za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.

Pozivamo građane da dođu na SC „Olimp“ u nedelju u 9 sati i besplatno provere svoje zdravlje, obave EKG pregled srca, merenje pritiska i šećera u krvi,  BMI (body mass index), i dobiju mnoge korisne savete za zdravo srce od nutricioniste, za odvikavanje od pušenja, savet lekara specijalista.

Kao i prethodnih godina zdravstvene preglede pružaće:

KBC Zvezdara, Dom zdravlja Zvezdara, Gradski zavod za plućne bolesti i tuberkulozu Beograd, Dom zdravlja Medigroup, Zubotehnička škola, Medicinska škola i Farmaceutsko-fizioterapeutska škola, a učestvuju i Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut”, Institut za transfuziju krvi Srbije, Crveni krst Zvezdare, Kancelarija za OSI, Društvo za sport i rekreaciju OSI Zvezdare, SSROSI Beograda, Komisija za rodnu ravnopravnost....

Podaci i faktori rizika

..........................................................................................................................................

Prema podacima koje objavljuje Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut“  bolesti srca i krvih sudova su svetski ubica broj jedan. Svake godine, one su odgovorne za 17,3 miliona preranih smrti, a 2030. godine broj umrlih porašće na 23 miliona. Ali mnoge kardiovaskularne bolesti se mogu sprečiti eliminacijom faktora rizika kao što su upotreba duvana, nepravilna ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti.

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2014. godine u Srbiji je umrlo 53.993 osoba. Sa učešćem od 53,3% u svim uzrocima smrti, bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je javnozdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom činio je 54% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca tokom 2014. godini u Srbiji. Infarkt miokarda dijagnostikovan je kod 98,7%, a nestabilna angina pektoris kod 1,3% obolelih. Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom, u Srbiji je u 2014. godini ova dijagnoza evidentirana kod 20.774 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma iznosila je 291.3/100.000 stanovnika. U Srbiji je 2014. godine od akutnog koronarnog sindroma umrlo 5.383 osoba. Stopa smrtnosti iznosila je 75,5/100.000 stanovnika.

Najznačajniji faktori rizika za pojavu bolesti srca i krvnih sudova su:

Pušenje – izaziva jednu petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara, u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života. Rizik raste sa godinama i viši je kod žena nego kod muškaraca. Pušenje, uz istovremenu upotrebu oralnih kontraceptivna sredstva, povećava rizik za pojavu infarkta za 20 puta.

Nepravilna ishrana – faktor je rizika sama po sebi, ali je povezana i sa drugim faktorima rizika koji su odgovorni za pojavu bolesti srca i krvnih sudova, a u koje spadaju: gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna težina i gojaznost u dečijem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.

Nedovoljna fizička aktivnost – značajno doprinosi starenju krvnih sudova. Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Predstavlja i faktor rizika za nastanak gojaznosti, šećerne bolesti i povećanog krvnog pritiska. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18%, a od moždanog udara za 11%.

Srčani i moždani udar se mogu sprečiti, jer su prouzrokovani preventabilnim faktorima rizika. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću i prestankom pušenja.

About the Author

By admin-scolimp / Administrator, bbp_keymaster on sep 30, 2016